Povrce u nasoj ishrani

Povrće je važan prehrambeni proizvod, koji obezbeđuje: minerale, vitamine, ugljikohidrate, biljna vlakna, antioksidante, organske kiseline i razna fitohemijska jedinjenja. Sirovo povrće sadrži dosta vode i sve neophodne, a za organizam čoveka značajne enzime. Energetska vrednost povrća je niska, izuzev skrobnog povrća (mahunasto povrće, krompir). Veoma je značajno u ishrani ljudi. Konzumira se sveže i prerađeno. Velike količine povrća se koriste kao sirovina za preradu u industrijskim pogonima.

Za ishranu se upotrebljavaju cele biljke ili samo pojedini delovi. U zavisnosti od toga, koji se deo biljke upotrebljava u ishrani, povrće se svrstava u više grupa:

Lisnato (špinat, blitva, zelena salata, kupus, kelj, i dr);
Korenasto (krompir, repa, celer, mrkva, peršun i dr);
Lukovičasto (sve vrste luka);
Glavičasto (brokula, artičoke, karfiol i dr);
Plodno povrće (paprika, paradajz, krastavac, patlidžan, tikvice i dr);
Mahunarke (pasulj, boranija, bob, grašak i dr);
Začinsko bilje (bosiljak, list celera i peršuna i dr).

Novim propisima Evropske komisije ukinuti su trgovinski standardi za 26 vrsta voća i povrća. Prestala je važnost propisa EU, koji su određivali veličinu i oblik tih proizvoda. Ukidanje preteranih standarda rezultat su napora Evropske komisije da pojednostavi propise, čime se značajno smanjuje količina odbačenih proizvoda i omogućiti potrošačima širi izbor.

Neke od značajnih vrsta povrća za ljudsku ishranu su:

Artičoka
Beli luk
Blitva
Bob
Boranija
Brokula
Celer
Crveni luk
Cvekla
Divlji luk
Karfiol
Krastavci
Krompir
Kupus
Paprika
Paradajz
Pasulj
Peršun
Rotkva
Salata
Sočivo
Špinat