Bob (Vicia faba)
Bob je povrce iz reda mahunarki, oblikom pomalo nalik pasulju a bojom grašku.
Više belancevina ima samo u kikirikiju i soji, a sadrzi jos i lecitin, vitamine skupine B, fosfor i gvozdje. Rjec je o vrlo zdravoj namirnici koja je nedovoljno zastupljena u našim jelovnicima. Kako deca cesto ne vole variva, dobro je znati da se bob sme jesti i sirov i da je tako najzdraviji. Za jelo se koriste mlade mahune, sazreli sveži bob ili osušeni, a mogu i mladi listovi za salatu.
Uzgoj
Malih je zahteva za toplinom tako da mlade biljke izdrze temperaturu i do -7 °C i seje se što ranije, cim vremenski uslovi dozvoljavaju: u kontinentalnim podrucjima pocetkom februara do marta, a u mediteranskim od oktobra do marta.
Pre setve povoljno je zrnja preko noci potopiti u hladnoj vodi. Sije se na odzake (kucice) (4-5 zrna) razmaka 40 x 60 cm ili u redove razmaka 40 cm i medusobnog razmaka 25 cm, na dubinu 5-8 cm. Za vreme vegetacije, po potrebi zalivati, jer suša smanjuje rod. Ako su biljke bujne, treba osigurati oslonac, kako ne bi polegle.
Biljka naraste u visinu izmedu 0,5 i 1,7 m. Ima dugacke zelene listove i bele cvetove. Tri do osam zrna boba sazreva u mahuni prosjecne velicine 5-10 cm.
Bob se može rezati kada izrastu 10-14 lista da se zaustavi rast u visinu i dobije brži razvoj zametnutih mahuna.
Berba
Berba zavisi od vremena setve, a bere se kada mahune dostignu 3/4 svoje konacne velicine. Moguce je postici prinos od 3-5 kg/m2 a negdje se spominje podatak cak i 8 kg/m2.
Energetska i nutritivna vrednost
Energetska vrednost 100 g svežeg boba iznosi 88 kcal / 370 kJ, od toga sadrži 17,6% ugljikohidrata, 8% proteina i 0,7% masti.
Bob sadrži raznolike minerale: bakar (0,4 mg), mangan (0,6 mg), fosfor (129 mg), magnezijum (33 mg), kalijum (332 mg), cink (1,0 mg ), gvozdje (1,5 mg), selen (0,8 mcg) i kalcijum (37 mg).
Od vitamina u nešto manjim kolicinama bob sadrži vitamin C (3,7 mg), tiamin (0,13 mg), riboflavin (0,3 mg), niacin (2,25 mg), pantotensku kiselinu (0,23 mg), vitamin B6 (0,1 mg), folnu kiselinu (88,8 mcg) i vitamin A (17 mcg).
Bob u 100 g sadrži beta karotena 196 mcg i fitosterola 22 mg, od cega beta-sitosterola ima 18 mg.
Energetska vrednost 100 g sušenog boba iznosi 341 kcal/ 1425kJ, od toga sadrži 58,3% ugljenohidrata, 26,1% proteina i 1,5% masti.
Sušeni bob sadrži nešto veci deo minerala: bakar (0,8 mg), mangan (1,6 mg), fosfor (421 mg), magnezij (192 mg), kalij (1062 mg), cink (3,14 mg ), željezo (6,7 mg), selen (8,2 mcg) i kalcijum (103 mg).
Od vitamina bob sadrži vitamin C (1,4 mg), tiamin (0,5 mg), riboflavin (0,3 mg), niacin (2,8 mg), pantotenska kiselina (0,9 mg), vitamin B6 (0,3 mg), folnu kiselinu (255,6 mcg), vitamin K (9 mcg), vitamin A (3 mcg) i kolin (95,8 mg).
Sušeni bob u 100 g sadrži dijetalnih vlakana 25 g, beta karotena 32 mcg i fitosterola 124 mg.
Lekovitost
Bob je u prehrani kao i ostale mahunarke izvor vitamina B kompleksa, dijetalnih vlakana, proteina i gvozdja. U kombinaciji sa žitaricama, orašastim plodovima ili semenkama cini odlican sastav biljnih proteina.
Zahvaljujuci visokom udelu dijetalnih vlakana ima lekovito delovanje na zdravlje celog organizma. Konzumiranjem hrane bogate dijetalnim vlaknima može smanjiti visinu holesterola u krvi, a na taj nacin i rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema. Dijetalna vlakna mogu pomoci kod regulisanja probave, dati osecaj sitosti što pozitivno deluje na gubitak težine, povoljno deluje na mikrofloru u crevima što potice jacanje imunološkog sistema. Bob se može preporuciti i dijabeticarima jer dijetalna vlakna uravnotežuju visinu glukoze u krvi što se povezuje sa smanjenjem rizika od pojave dijabetesa tipa 2.
Ono što bob izdvaja medu namirnicama je to da sadrži vrlo zanimljivu L-DOPA aminokiselinu. Ova aminokiselina se koristi kao lek za oboljele od Parkinsonove bolesti. L-DOPA utjece na povecanje visine neurotransmitera dopamina koji ucestvuju u važnim moždanim funkcijama kao što su spavanje, raspoloženje, ucenje, ponašanje i slicno. Konzumiranjem oko 250 g kuvanog boba znacajno se povecava visina L-DOPA aminokiseline, ali potrebna je umerenost jer postoji rizik od predoziranja što za posljedicu može imati mucninu, povracanje, mentalne i emotivne poteškoce, visoki krvni pritisak, nestabilnost nervnog sistema.
Neki izvori isticu da je bob i jedna od namirnica s vrlo bogatim sadržajem prirodnog hormona estrogena, stoga ga mnogi koriste kod hormonalnih problema. Preporuka je da se proklijali sušeni bob skuva na laganoj vatri i tako konzumira.
Mnoge zene koje imaju ceste odlive i gde lekovi nemaju efekat dovoljno je da se seme boba u rerni osusi do te mere da se moze istucati i prah od tri zrna boba treba svaki dan konzumirati oko mesec dana i taj ce problem biti resen.
Info tel: 064/96 888 50
