Potpuno je prirodno seme tako da naredne godine ostavite sami kada pojedete dinju ostavite seme. 
Ova dinja je jako retka, a to je stara turska sorta dinja koje su jako slatke, a i lepa je kada je pogledate spolja.
Seje se isto kao i nase dinje tako da Vam ne pisem detalje.
Seme je ovogodisnje!!!!
Dinje su bile zastupljene na trpezi drevnih Kineza 1.000 godina p. n. e. U Bibliji se spominje da su Jevreji, pošto su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za omiljenim namirnicama, a najviše za dinjama. Arheološki podaci otkrivaju da su u njoj uživali i stanovnici Pompeje, a danas se najviše uzgaja na Mediteranu, u Aziji, SAD i Meksiku.
Zbog niske kalorične vrednosti i visokog procenta vode nutricionisti tokom leta prepoporučuju da se konzumiraju dve do četiri porcije dnevno.
Medicinska istraživanja pokazuju da sastojci dinje snižavaju nivo šećera u krvi i poboljšavaju metabolizam. Bogata je i vitaminom C tako da štiti organizam od svih bolesti, kao i mineralom kalijumom koji čuva kardiovaskularni sistem, pomaže bubrezima jer podstiče lučenje tečnosti i tako snižava krvni pritisak. Dinje poboljšavaju probavu i sprečavaju nadimanje u stomaku, a obloge od soka ublažavaju modrice i podlive na koži.
Fantastičnu aromu možete da dodatno pojačate ako na sveže parčiće sipate malo soka od limuna ili ih začinite cimetom, listićima sveže nane ili zelenim biberom.
100 grama dinje sadrži: 34 kalorije, 0,84 g belančevina, 8,16 g ugljenih hidrata, 0,19 g masti, 90,15 g vode, vitamin B6 0,73 mg, vitamin B9 21 mkg, 36,70 mg vitamina C, 2,50 mkg vitamina K, 267 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 0,21 mg gvožđa, 12 mg magnezijuma, 15 mg fosfora, 0,02 g natrijuma, 0,18 mg cinka.
Info tel: 064/96 888 50
Ova dinja je jako retka, a to je stara turska sorta dinja koje su jako slatke, a i lepa je kada je pogledate spolja.
Seje se isto kao i nase dinje tako da Vam ne pisem detalje.
Seme je ovogodisnje!!!!
Dinje su bile zastupljene na trpezi drevnih Kineza 1.000 godina p. n. e. U Bibliji se spominje da su Jevreji, pošto su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za omiljenim namirnicama, a najviše za dinjama. Arheološki podaci otkrivaju da su u njoj uživali i stanovnici Pompeje, a danas se najviše uzgaja na Mediteranu, u Aziji, SAD i Meksiku.
Zbog niske kalorične vrednosti i visokog procenta vode nutricionisti tokom leta prepoporučuju da se konzumiraju dve do četiri porcije dnevno.
Medicinska istraživanja pokazuju da sastojci dinje snižavaju nivo šećera u krvi i poboljšavaju metabolizam. Bogata je i vitaminom C tako da štiti organizam od svih bolesti, kao i mineralom kalijumom koji čuva kardiovaskularni sistem, pomaže bubrezima jer podstiče lučenje tečnosti i tako snižava krvni pritisak. Dinje poboljšavaju probavu i sprečavaju nadimanje u stomaku, a obloge od soka ublažavaju modrice i podlive na koži.
Fantastičnu aromu možete da dodatno pojačate ako na sveže parčiće sipate malo soka od limuna ili ih začinite cimetom, listićima sveže nane ili zelenim biberom.
100 grama dinje sadrži: 34 kalorije, 0,84 g belančevina, 8,16 g ugljenih hidrata, 0,19 g masti, 90,15 g vode, vitamin B6 0,73 mg, vitamin B9 21 mkg, 36,70 mg vitamina C, 2,50 mkg vitamina K, 267 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 0,21 mg gvožđa, 12 mg magnezijuma, 15 mg fosfora, 0,02 g natrijuma, 0,18 mg cinka.
Info tel: 064/96 888 50
