Ova dinja je mala, mozda malo veca od limuna, ali je zato jako ukusna i neki je cak koriste kao ukrasnu biljku. Simpaticna je za razne koktele, vocne salate i deca ih radje jedu jer su malene.
Seje se isto kao i nase dinje tako da Vam ne pisem detalje.
Dinje su bile zastupljene na trpezi drevnih Kineza 1.000 godina p. n. e. U Bibliji se spominje da su Jevreji, pošto su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za omiljenim namirnicama, a najviše za dinjama. Arheološki podaci otkrivaju da su u njoj uživali i stanovnici Pompeje, a danas se najviše uzgaja na Mediteranu, u Aziji, SAD i Meksiku.
Zbog niske kaloricne vrednosti i visokog procenta vode nutricionisti tokom leta prepoporucuju da se konzumiraju dve do cetiri porcije dnevno.
Medicinska istraživanja pokazuju da sastojci dinje snižavaju nivo šecera u krvi i poboljšavaju metabolizam. Bogata je i vitaminom C tako da štiti organizam od svih bolesti, kao i mineralom kalijumom koji cuva kardiovaskularni sistem, pomaže bubrezima jer podstice lucenje tecnosti i tako snižava krvni pritisak. Dinje poboljšavaju probavu i sprecavaju nadimanje u stomaku, a obloge od soka ublažavaju modrice i podlive na koži.
Fantasticnu aromu možete da dodatno pojacate ako na sveže parcice sipate malo soka od limuna ili ih zacinite cimetom, listicima sveže nane ili zelenim biberom.
100 grama dinje sadrži: 34 kalorije, 0,84 g belancevina, 8,16 g ugljenih hidrata, 0,19 g masti, 90,15 g vode, vitamin B6 0,73 mg, vitamin B9 21 mkg, 36,70 mg vitamina C, 2,50 mkg vitamina K, 267 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 0,21 mg gvožda, 12 mg magnezijuma, 15 mg fosfora, 0,02 g natrijuma, 0,18 mg cinka.
Info tel: 064/96 888 50
Seje se isto kao i nase dinje tako da Vam ne pisem detalje.
Dinje su bile zastupljene na trpezi drevnih Kineza 1.000 godina p. n. e. U Bibliji se spominje da su Jevreji, pošto su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za omiljenim namirnicama, a najviše za dinjama. Arheološki podaci otkrivaju da su u njoj uživali i stanovnici Pompeje, a danas se najviše uzgaja na Mediteranu, u Aziji, SAD i Meksiku.
Zbog niske kaloricne vrednosti i visokog procenta vode nutricionisti tokom leta prepoporucuju da se konzumiraju dve do cetiri porcije dnevno.
Medicinska istraživanja pokazuju da sastojci dinje snižavaju nivo šecera u krvi i poboljšavaju metabolizam. Bogata je i vitaminom C tako da štiti organizam od svih bolesti, kao i mineralom kalijumom koji cuva kardiovaskularni sistem, pomaže bubrezima jer podstice lucenje tecnosti i tako snižava krvni pritisak. Dinje poboljšavaju probavu i sprecavaju nadimanje u stomaku, a obloge od soka ublažavaju modrice i podlive na koži.
Fantasticnu aromu možete da dodatno pojacate ako na sveže parcice sipate malo soka od limuna ili ih zacinite cimetom, listicima sveže nane ili zelenim biberom.
100 grama dinje sadrži: 34 kalorije, 0,84 g belancevina, 8,16 g ugljenih hidrata, 0,19 g masti, 90,15 g vode, vitamin B6 0,73 mg, vitamin B9 21 mkg, 36,70 mg vitamina C, 2,50 mkg vitamina K, 267 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 0,21 mg gvožda, 12 mg magnezijuma, 15 mg fosfora, 0,02 g natrijuma, 0,18 mg cinka.
Info tel: 064/96 888 50
